AI generisane prijave za posao guše poslodavce
Prema najnovijim podacima, LinkedIn obradi oko 11 hiljada prijava za posao u minuti, što je za 45% više u odnosu na prošlu godinu. Nisu sve prijave obične, a eksperti upozoravaju da se poslodavci „dave u prijavama koje su pisane uz pomoć AI alata“.
Zbog veštačke inteligencije procesi zapošljavanja su ugušeni novom, specifičnom bukom. Radi se o biografijama koje je pisao ChatGPT, a obe strane – i oni koji konkurišu za posao, i poslodavci – koriste botove, pa se traženje posla pretvorilo u obračun koji lagano izmiče kontroli.
The Times je objavio tekst koji ilustruje ovaj problem. Junakinja članka je Katie Tanner, konsultantkinja koja je za jedan oglas za posao dobila čak 1.200 prijava. Tri meseca kasnije i dalje čita biografije, a oglas je morala da ukloni pre nego što je planirala. U doba kada ChatGPT može da ubaci svaku ključnu reč iz oglasa u CV na osnovu samo jednog prompta slučaj Katie Tanner nije usamljen.
Sve je počelo odmah nakon što su AI botovi 2022. godine ušli u mejnstrim. U tom trenutku su neke kompanije implementirale tehnologiju u formulare za prijavu za posao, a cilj im je bio da pomognu onima koji su u potrazi za radnim mestom. Tri godine kasnije pomoćna alatka se pretvorila u jedan od glavnih problema u okviru procesa zapošljavanja.
Neki kandidati su otišli dalje od drugih, pa plaćaju AI agente koji umesto njih traže posao, i to potpuno autonomno. Poslodavci kažu da zbog toga većina CV-ja izgleda vrlo slično, što naravno izaziva sumnju. Tako je pronalaženje kompetentnih i stvarno zainteresovanih kandidata postalo veoma teško.
Svakojaki alati pomažu u pravljenju CV-ja već decenijama, tako da to nije ništa novo. Nevolja je u tome što je AI sve ubrzao i napravio totalnu zbrku. Ranije tehnologije su korisnicima pomagale da što efikasnije naprave dobar CV, a AI pomaže u tome da se napravi ogroman broj dokumenata bez velikog napora.
Zato sve više kompanija savetuje da se ne koriste AI alati tokom apliciranja za posao. Tako je i Anthropic uputio sličan savet, što je zanimljivo ako se zna da se radi o kompaniji koja računa na to da se njeni AI modeli koriste za sve drugo.
Mnoge kompanije su već osmislile strategije odbrane. Kandidati koriste AI da generišu odgovore na pitanja, kompanije iste alate koriste da detektuju takvo ponašanje. Sve se vrti ukrug. Rešenje možda i jeste u tome da roboti intervjuišu druge robote za poslove koje obavljaju roboti, dok se ljudi zabavljaju i primaju platu. Mašinama novac ionako nije potreban, bar za sada.